IN MEMORIAM : Пантелија Аца Бркић (1941 – 2020)

датум: 15. април, 2020.

После краће болести, 14. априла у 79. – тој години преминуо је наш Председник надзорног одбора Пантелија – Аца Бркић. Биће сахрањен данас на гробљу у Ратковцу, сходно ванредном стању, у присуству само најуже породице.

Аца Бркић је оставио трага у привредном, спортском и укупном друштвеном животу, био је цењени стални судски вештак, велики радник, упоран и одговоран, систематичан и упоран у решавању сваког проблема, сјајан супруг и отац. Умео је да руководи, али и да буде део тима, млађе да подучи и посаветује. Знао је са људима и људи су га волели поштовали.

У име свих, на молбу породице, опроштајни говор упутиће Живорад Бојичић, Ацин дугогодишњи пријатељ и сарадник:

“Драги пријатељу Ацо,

Обраћам Ти се у име свих твојих бројних пријатеља, колега, задругара, спортиста, спортских радника, политичара, стручњака из разних области, доктора, судија, свих твојих поштовалаца и посебно твојих млађих сарадника којима си ти био и надређени, али када је било потребно и отац и брат и друг.

Говорим у име неколико хиљада твојих поштовалаца које је ова страшна пошаст – пандемија спречила и зауставила да данас буду поред твог одра и одају ти последњу пошту.

Поштовани пријатељи,

Наш Аца Бркић рођен је уочи Никољдана 18. децембра ратне 1941.године и на крштењу добио име Пантелија, од оца Петра Бркића, узорног Ратковачког домаћина и мајке Гроздане Бркић, девојачко презиме Обрадовић.

Након завршетка Основне школе у Марковој Цркви и Средње пољопривредне школе у Ваљеву упутио се у Београд где је на Пољопривредном факултету у Земуну дипломирао 1968.године.

По завршетку студија враћа се у свој родни Ратковац и у своју Општину Лајковац.
Мало је времена и простора да се на овом месту и у овом тужном тренутку поброје сва задужења, сви послови и све функције нашег Аце Бркића.

Остаће упамћен као принципијалан и правичан инспектор Општине Лајковац. Посебно ће бити забележен период када је обављао дужност директора Земљорадничке задруге Словац и то у време њене апсолутне самосталности када је ова задруга била своја на своме а Аца одолевао разним притисцима и изазовима чувајући интегритет и достојанство својих задругара које је заступао и представљао. У пуном напону снаге, прихватио је почетком деведесетих година позив Драгана Марковића и преузео дужност његовог помоћника за село и задружну кооператив. У исто време био и вршилац дужности директора Земљорадничких задруга у оснивању у Кланици и Ваљевској Лозници. У тренуцима велике кризе Земљорадничке задруге Лајковац прихватио је “врућ кромпир” и преузео функцију директора наше задружне банке – Земљорадничке штедно-кредитне задруге „Лајковац“.

Упоредо, са свим побројаним активностима Аца је до последњег дана обављао дужност сталног судског вештака за област пољопривреде кога су волели и поштовали и судије, поротници, али и тужилац и тужени због његове стручности и објективности.

Аца је остао и остаће упамћен и као одличан фудбалер, спортиста и спортски радник и то изван граница Колубаре, Тамнаве, Подгорине и Мачве.

Ацу Бркића смрт је затекла на функцији актуелног председника Управног одбора Јавног предузећа за комуналне послове „Градска чистоћа“ Лајковац коју је успешно обављао последњих 8 година.

Драги Ацо,

Ниједног се посла ниси либио и прихватао си и најтежа задужења. Тако си и нас учио и бодрио речима да се сваки проблем решава и да је за све потребно време, стпљење и упорност. Бројни су догађаји који ће мени заувек остати у сећању у којима си ти увек налазио правична и једино могућа решења упркос свим тешкоћама и препрекама. Са лакоћом си решавао све те ситуације зато што си имао добру и поштену намеру према сваком захваљујући искуству и васпитању које си стекао у свом часном дому и од својих честитих родитеља Гроздане и Петра. Остао си до краја велики господин поштујући истовремено и себе и друге које си посматрао као равне теби без обзира на титулу, школу, боју коже.

Иза тебе остала су велика дела, али и нешто најважније и најсветије – твоја породица. Твоја супруга Мира, ћерка Светлана, син Бобан и посебно твоји унуци Јелена, Петар, Вељко и Младен, снаха Слађана и зет Горан од честите Ратковачке фамилије Гавриловић. Остао је твој брат професор Илија, снаха Гроздана и твој понос, твоји синовци Драган и Зоран које ниси раздвајао од Цеце и Бобана. Остали су бројни кумови и рођаци.

Драга Миро, брате Илија, драга децо, будите у својој тузи достојанствени и чврсти. Будите онакви какав је био и наш Аца.

Драги пријатељу,

Почивај у миру. Нека ти је вечна слава и царство небеско! Амин!”